…дабоме да смо се провели…јер оно главно што смо купили нисмо ни понели… Ја сам гањала расаде, деца несвакидашњу разоноду уз уштипке са роштиља и сладолед… …стигох и ценама да се начудим....
– „Али мама какоо?“ – Ето тако… ти учиниш нешто лепо из велике љубави, а оно те награди… То запамти и за иначе, за живот, јер то је животна чаролија. … он одушевљен. …а ја знам како. ...
Скратили школску годину да би разводнили протесте … каква тактика, не? … и ово суботарење углавном је због већ неких унапред најављених окупљања… Заузет је термин за петак. ...
Више не чујем питање „а шта ће нам башта?“… …сада је актуелно „које парче баште је моје и шта ми дајеш да ту посадим?“ …ал чини се да је постигнут на време...
То је она редовна инстаграмска… Где смо, шта једемо… је л’читамо? Онда иду оне редовне дупе/глава… ☝️ ноге…нове ципеле, морска пучина, песак…блато…...
Моја прича о успеху не узбуђује као друге, туђе. …без ноћи преко које бих осванула и постигла, без трња на путевима, без феникс фазона…мучења без…инвеститорских улагања и личних ми улагивања… …без морања, нереалних жеља, понижавања других без…отимања, гурања и угуравања, оговарања, крађе и мољакања… …без наравно....
Ни за музику што прија сваком уху нема места од силовитих напада нечега што се ни музиком више не може звати… …ако су денс деведесете биле лоше, шта је онда ово данас… Горе од горег...
Залетео се синоћ у књижари, па све на неку страхоту и језу… „Ја вам то не бих препоручио за његов узраст…само ове овде“. – „Али мама читао сам већ на рекреативној…“ – Свашта си ти на рекреативној, ал избор ти је сужен… ‘Наруто’ ил манге без?...
Вртић без дворишта је од Београда направио двориште… …те су чешће играли фудбал на Калемегдану, а ноге протезали поред Дунава. Сваку фешту испратили најлепшим костимима, а предшколску годину завршили представом коју су сами осмислили…...
Може такмичење чија је башта лепша ал да имамо исте или сличне стилове живота...