…неће људи оно што је другачије. Десет минута сам их загледала не бих ли укапирала што их нико неће, те их замало не поклањају. Опција да једино ја носим број 36 отпала је у старту, пошто знам колико се са децом отимам око одеће и обуће. Папуче су ипак мене (са)чекале....
Навикли смо се, али нисам сигурна да ли је требало. У почетки то беху искрене емоције стида и несвакидашњег блама, па ниси баш сигуран да ли је срамота да дижеш телефон тако високо и да се намешташ као фотографу, а пред матичаром… То су ваљда биле најглупље слике, кад оно...
На један другачији начин ми је драго што се локали у центру Београда празне… Иако свесна да је такво пражњење последица кризе која се не види, а види се… Ипак ми је драго, јер верујем да можда тако изгледа почетак краја једног већ тешко оболелог потрошачког друштва....