Једном у три месеца. На то се свело виђање нас две од када ја имам децу, а она много посла. У та три месеца се одмота читав мали живот и четири сата не буде довољно. Ипак, успемо да спакујемо неки смислени разговор и забаву за пет...
Трепнуо је, за толко је имао снаге док су га колицима угуравали у лифт. Моја су улазна врата те вечери била све време одшкринута, желела сам да чујем све, да будем сигурна да ће га на време збринути …...
Принчеви не плачу али мајке краљице још како. Само сам чекала да се вратимо кући, затворим врата и почнем. Оваквих дана је премало у животу, ако их и има....
Душу сам обукла слојевито, па како нека ситуација или човек наиђе, а ја или макнем слој са ње или је шушнем још више. Понекад, чини ми се, да је удундана и да јој се само очи виде… Јер мора да види, ако већ не може да дише. Мора...
Требало је да буде ентузијастично. Весело од почетка. На то смо се припремали. Тако смо замишљали. Ја поноснија и самосвеснија но икада. Решена. Мама ћу постати овако ил некако. И уверена у успех. Ушли смо у припрему, у нову причу....
Пегави девојчурак, ја… Баш тог пролећа сам пожелела да почнем да се негујем. Нисам знала ништа о кремама, сем о оној којом нас мајка добро намаже кад смо на плажи. Него сам пожелела да будем лепша. Да не будем пиргава, већ плавуша чистог лица. А да је ово...
Мирис куваног купуса, тишина наметнута дисциплином и по који очајни врисак детета који се тешко одваја од родитеља. Ни пахуље од папира, ни Деда Мразова брада од вате, мирис црвеног ОХО лепка, ружа зелена колаж папира. Метални тањир и шоља…...
Родитељство је мени било део плана али као и у много чему није ишло по плану. Ипак, искуства имам толико да када бих, попут пословне биографије, писала кораке које сам прошла да бих постала мама, била бих ван сваке конкуренције. ...
Како одабрати куму? Није избор који захтева кастинг, ал’ јесте тема за мало размишљања. Коме је хитно, а остало није битно, ту одлуку донесе у кафани пар дана пред венчање. Неком се идеја јави још у раном детињству, док шишају Барбике или једна другој шишке… а мени је...
Машта и инспирација ме не служе најбоље преко зиме. Од празновања преко боловоња, до поновног буђења. Треба времена за све то. Два месеца минимум. Ал’ ту сам. Пратим. Читам и често не верујем куд иде свет....