01 јун Чувала ме баба
Ако ти неко каже „очувала ме баба“…
…не зезаш се са њим/њом.
Одмах тражи упознавање са бабом.
😁
Моја баба није мене очувала, ал сам живела само са њом у току средње школе…
Први дечко запуцао из другог разреда да дође да се видимо, баба рекла
-„А не! У кућу неће да уђе!“
*
– „Е поздрави бабу! Ово је за њу. (кафа/колачи)“
– Е па хвала ти и извини.
– Е ма ништа бре, све кул…рекла баба.
😂
Са бабом ако се посвађаш?
Најлакше је…
…али после очекуј све.
Од урмла сам до закуваћу ти супу чим све заборавиш…
Свакако зажалиш.
Али ја се нисам свађала ☝️
…те баба мени направила журку за крај школе, позвала цело одељење, изнела клупе и столове, печене пилиће плус музичке жеље са радија само за нас.
*
– „Јел ти дошао момак?“
– Није… Није више момак.
– „Ух бре“.
Момак био фин и да је ушао у кућу можда би и остао…
…но баба знала да обоје треба да идемо даље на школовање, на које је баба полагала посебну пажњу.
*
– „Ти си бабина лепотица. Биће момака!“
– Оће баба.
Од тол’ког таквог гледања умела је и да примети младеж на мом врату који јој је деловао баш аристократски…
*
– „Тако си као нека принцеза“.
*
Тек касније сам схватила колико ме је заправо анализирала и колико је волела да код мене негује такве неке манире, животне погледе и културу.
Дивила се…
Сад кад се сетим, баш се дивила мени и чињеници да сам њена унука која живи са њом и која се не свађа као што унуци умеју са бабама и дедама.
Искрено је уживала у нашем заједничком животу.
*
– „Ја са моју Гашу немам проблема…шта год да је питам јел може за ручак, она каже ‘може баба!'“
– Баба јел ваља ово?
– „Лепо је… Лепа си ти баби увек!“
– И ниси ми баш помогла знаш?
– „Али моја унука је најлепша“.
– Ај ћао! Немој да ме чекаш“.
…па сачека 😁
Научила ме је да певам „Зајди, зајди…“
…да одвајам живот од школе и обавезе које их прате.
– „Школа за школу, али гаће морају да се искувају, а…“
– …крпе уштиркају, знам.
– „Видиш како све знаш“.
Плела нам је…
– Баба, ово ми је већ мало!
– „Дај да га распарам па да исплетемо ново!“
– Баба, а јел може овако?…са се тако носи.
– „Да га почнем прво, па ће да видимо“.
И уради га по последњој моди, још га чувам…
Жути прслук са рол крагном.
..тек сада видим колико је тај живот и интеракција са њом у врло осетљивим годинама (15-19) оставио траг на мене и неке животне навике.
…не штиркам крпе, гаће успешно уништим искувавањем, ал живот за живот и школа…овај…посао за посао…
Успешно одвајам.
И имам феноменалне јагоде какве је и она имала.
🥰🥰🥰
Када су ми јавили да је умрла зажалила сам истог тренутка што јој се нисам јављала кад год је очекивала, а након уплате кредита на мој рачун, а после пензије…
Сваког месеца је чекала тај позив, а ја сам обавезно са тим каснила…
Али сам остала срећна што смо нашу прилику једину могућу за заједнички живот најбоље искористиле.
Била је поносна на све моје и задовољна што ипак на неки начин утиче на моје васпитање.
А мени су остале успомене…можда чак и најбројније и најлепше од оних које на њу имају њени остали унуци.
