06 јун Дар је више од поклона…
Толико фрљања поклонима обара вредност свему и свима.
Ономе ко поклања, па ономе ко прима…на крају и поклону.
Губи се шарм у том начину комуникације.
Поклон је врста поруке.
… када сам од свог дечка, сада мужа, добила папуче и четкицу за зубе знала сам да то значи „вечерас си се уселила код мене“…
…остало Драгана можеш или не мораш да преселиш.
Зен башта од моје драге сараднице за рођендан, са поруком да кад нисам у својој преко зиме останем једнако релаксирана …
…уз напомену „држи је негде близу док пишеш, тако ти најбоље иде“.
Дакле знала је суптилно, поклоном, да ми скрене пажњу каква сам са и без баште и колико не треба да одустајем од ње/себе и кад је хладно.
Поклон црта вас и оног ком поклањате.
…књиге су ми ту омиљене…наравно од оних који их читају и који су читањем неке схватили да треба и ја да је уградим у себе, своју структуру…
…са посветом, значи веома је лично.
А комуницирамо врло живо све време… па ћемо тек некон читања…
…а то је већ дар…више од поклона.
О ауторским радовима и да не говорим колико су узбудљиви…
…дакле некоме сте у мислима док нешто ствара. Ви сте инспирација, да ли може лепше и узвишеније…?
…који је то тек ниво повезаности два бића?
Моји лептирићи се узмувају чим ми неко пошаље фотографију нечег лепог уз поруку „сетили смо те се“ … или… „мислимо на тебе“
…дар. То је дар.
Зато и не волим када данашња деца иду код сваког детета на рођендан…када се закупе играонице капацитета за њих 100…
…како онда да ја научим своју да бирају поклоне…да тако комуницирају?
Моје редовно питање њима је: „А шта воли друг/другарица…чиме се занима?“
…сморим се кад не добијем одговор или добијем само слегање раменима…те се питам што ли уопште иду…Коме? …кад се не познају.
Настане гомилање и затрпавање погрешним поклонима…порукама.
…једна свеопшта бука у којој се никако не дефинишу односи на прави начин, а како би се што пре продисало онда је лакше заборавити ко је и шта коме поклонио и у којој прилици.
Мени је то болно.
Поклања се драгим људима.
…то је помоћ у изговарању неких реченица или је њихова замена:
– Волим те…
– Хвала.
– Извини.
– Радујем се са тобом.
– Срећно!
– Драг/а си ми.
– Заслужујеш лепше и боље.
– Недостајеш ми.
– Удај се за мене.
– Мислићемо једно на друго.
– Мој си најбољи друг…
… и шта све још ту може да стане
…нисмо свесни.
А свашта сте ми писали, ја читала и промишљала…
Колико брукања у поклањању учитељицама…
Од ваучера за доњи веш до ваучера за летовање…
…чак и за естетске захвате на лицу …надам се да ником није пало на памет и на гузици.
Срамота једног друштва огледа се и у томе…
Да, драги моји.
Ако бисмо мерили чија је срамота већа …
Наша, родитељска или учитељичина…?
Наша је сигурно, јер нас је барем 30 родитеља, ако су укључена оба онда пута 2…
…а учитељица је једна и сама и једино што може је да каже –„Хвала.“
… и да оде, те никад да не сазнамо како се заиста осећа због поклона.
Ако је учитељица ипак иницирала неки поклон, што се нама искрено никада није догодило…
…ипак, шта знаш, лудо време може да направи и луде учитељице…
Онда ми је јако жао и можда би требало да се размисли о пребачају детета у неко друго одељење…не дај боже школу, то би значило да смо начисто пропали.
Питајте децу и пустите их да сами креирају поклоне својим васпитачима, учитељима, наставницима…
…па они су са њима сваког дана, не ви.
Не срозавајте се идејама које су тековина чистог материјализма и ничег вишег, узвишенијег…
Када су ми јавили да је моја учитељица Дивна умрла одмах сам се сетила неких наших осмомартовских окупљања код ње у стану…
Оставила нас је након 3. Разреда због одласка у пензију, али нам је отварала врата свог дома…
Сок и омиљени кекс и прича ко је колико напредовао и у чему.
Моја учитељица је била најкрупнија жена коју сам познавала и истовремено најнегованија…
…мирисала је дивно на своје креме, рај када те тако мекана загрли…
А боју минђуша, шнале и туника увек је уклапала…
Елегантна и драга, још јој глас памтим и кесу пуну грожђа коју њој донесе наш друг, а она га одмах опере и све нас нахрани истим за ужину. ❤️
Давала ми је и јединице и …☝ једва 2- (оцена коју је измислила само због нас, добре деце која су спорије усвајала градиво)
…једва 2- моја честа оцена у 1. и 2. разреду.
Врло сам каснила са учењем писања и читања…
…али је веровала у мене, даривала пажњу и љубав, никад поклањала оцену.
Да је жива, вероватно да бих отишла да је загрлим чврсто и поклоним нешто лепо, јер после свега ја данас за свој хлеб искључиво зарађујем од писања и читања.
Данас сам новинар за једва 2- 🙌
Деца памте своје учитељице и учитељице памте сваку генерацију …
…нека буду поносне на нашу децу, посебно поносне на све што ће им та деца поклонити…
Помозите им, само не измишљајте и не препоручујте сами поклоне…
Зато што тако отворено показујемо колико смо заправо пропали.
