12 јул Душа ми у јелеку
Душу сам обукла слојевито, па како нека ситуација или човек наиђе, а ја или макнем слој са ње или је шушнем још више. Понекад, чини ми се, да је удундана и да јој се само очи виде… Јер мора да види, ако већ не може да дише. Мора да зна од чије се хладноће штити, а шта је греје, па да можемо и да је раскомотимо.
Није јој лако. Ни мени са њом, ни њој са мном. Са минуса на високи плус и тако сваки дан, месецима, годинама… Да се бар стабилизује општа клима, па да не морамо да навлачимо рукавице од раног јутра и на “Добро јутро комшија, како сте?”.
Душа је то. Моја. Осетљива. Често алергична, иако се брзо адаптира на сваку ситуацију. И кад јој не прија, ипак се примири, нађе себи мрву задовољства, па се и она мало опусти. Срећом има таквих тренутака, те се и нас две мало тад попричамо.
Пробистримо каква је мода и зашто је не пратимо. Објасним јој да ми се неће да је пуштам у масу гологруду. Није да је панцир, али неки јелек ваља да огрне!
…Да сачува добар део себе, за мене, јер ја је носим. Моја је. Ако је већ излажем разним приликама да се макар мало сачува. За себе. За мене. За ону мене кад једног дана више одрастем (не желим да кажем остарим). Да ми тад буде подршка.
фотографија из личног архива
Нисам себична, али и не дели ми се. Желим да остане цела и неоштећена. Јер такву једино могу да је чујем.
Три ипо деценије је требало да прође да бих коначно и сама подесила слух за њу. Водала ме је кроз све те године. Покушавала да ми покаже где нам је место, али јој нисам била дорасла да је разумем.
…Да сачува добар део себе, за мене, јер ја је носим. Моја је. Ако је већ излажем разним приликама да се макар мало сачува. За себе. За мене. За ону мене кад једног дана више одрастем (не желим да кажем остарим). Да ми тад буде подршка.
Нисам себична, али и не дели ми се. Желим да остане цела и неоштећена. Јер такву једино могу да је чујем.
Тек сада сам јој се таман приближила да је чујем одлично. Сад јој знам потребе, чежње, страхове, надања и уживања. Знам и да не срља. Довољно је прошло времена, упознале смо се.
Знам да није свако за њу, нити је свако заслужио њене дарове.
За њој сличне може и гологруда. За оне мрачне панцир! А за сваки дан, кежуал варијанта. Јелек. Више јелече. Па јој откопчамо дугменце по потреби, заправо по заслузи.
