11 јун Где нестаде ‘Београдско пролеће’?
– „Ја се мало бринем…шта ако неко посече неко дрво у Пионирском парку, па ми немамо где да се играмо жмурке“.
– Не сме…заштићен је законом.
– „А што се зове Пионирски?“
– Због пионира, који су били у време Тита.
– „Шта је тит 😕
😆
Јуче смо сазнали шта је Ђогани, данас Тито…
…добро нам иде, а тек је распуст почео.
Баби се објашњава шта је твит, а детету ко је Тито…
…зато се најбоље и слажу, јер имају разне теме и свако нешто научи из тих разговора…
А мене нек се сете кад тема буде касетофон и преснимавање са касете на касету 😁
Снимало се и са радија 😁
…када чекаш своју песму, укључиш снимање и псујеш их што уметнуше рекламу, џингл… или се водитељ огласио неком глупом фором, жељом, честитком…
То ко им буде објаснио, а да лепо схвате, свака му част 😁
…ипак касетофон, макар један морају да чувају јер неке касете имамо…
Рецимо ПГП касета на којој им мама пева фестивалску песму…
…или она на којој им мали тата и покојни деда певају „Ајде Като, ајде злато“…
…успомене се чувају, а пожељно је да се и слушају понекад 😁
…јесте. Највећа претња нам је била „немој да ти преснимим касету!“
А данас?… Преснимљена свест.
…што си видео ил чуо јуче, већ јутрос се не сећаш.
А мислили смо како смо ми били тужни…
Ни за музику што прија сваком уху нема места од силовитих напада нечега што се ни музиком више не може звати…
…ако су денс деведесете биле лоше, шта је онда ово данас…
Горе од горег
‘Београдско пролеће’ углавном прође не запажено, не зато што нема ко да га чује већ нема ко да вам јави да се одржава и да постоји…
…тако тихо, једва приметна нека вест, јер превише је културно да би било популарно.
