Исечак из колумне Mamacom.ba
И сад, а после једне деценије, размишљам шта је заиста ту било најтеже кад се истресу све минуле родитељске активности и емоције као прашина из ћилима.
На светлу светлуца и плеше, ствара леп призор, али ако јој се приближиш почне да гуши. Да је оставим радије да тако лебди, па кад слегне прстом да напишем “пронађи се” и потпишем иницијалима…или да се правим да се ништа није необично догодило и обришем је једним потезом руке, тојест реченицом “Сви смо ми кроз то прошли”.
Прошли смо, а какви смо, још боље како смо након што смо раскрчили почетак родитељске стазе којом ћемо доживотно да се крећемо? Оживљавам сећања, верујем неком ћу помоћи ако кажем – Промениће те, али буди мудрија па се укључи и преузми управљање процесом, па мењај саму себе, кад су већ животне околности отвориле пут променама.
На овом порталу делим своја мишљења и искуства у улози мајке, а моју колумну можете прочитати на линку испод.
