05 мар КУМОреска…
Kако одабрати куму? Није избор који захтева кастинг, ал’ јесте тема за мало размишљања.
Коме је хитно, а остало није битно, ту одлуку донесе у кафани пар дана пред венчање. Неком се идеја јави још у раном детињству, док шишају Барбике или једна другој шишке… а мени је синуло на факултету.
Мислим тако, и схватим зашто је баш ОНА моја кума. И сетих се! Јер само са њом:
Машта и инспирација ме не служе најбоље преко зиме. Од празновања преко боловоња, до поновног буђења. Треба времена за све то. Два месеца минимум. Ал’ ту сам. Пратим. Читам и често не верујем куд иде свет.
Не бих се потпуно одрекла новина, телевизије и друштвених мрежа али осећам да ћу се вратити свом давнашњем обичају да на неко време деинсталирам по коју мобилну апликацију, вратим ручни сат и повремено манем телефон.
Истовремено читах Мирјам “То је било једне ноћи на Јадрану”… и пошто је брже читала, оде до купатила ал’ нагласи “ја сам прочитала, окрени страну кад завршиш”;
Певала “Summertime”… и тако грлате и талентоване, занесене свакако, једног лепог дана и не приметисмо да смо се баш распевале пред капелом једног гробља, у моменту кад се уцвељена фамилија опраштла од покојника (гробљанска стаза нам је била пречица до куће са факса);
Амбициозно се пела на статуу коња у сред Будима, да му пипнемо већ излизане мошнице, јер нас увераваше да то доноси срећу на факултету. И биле смо срећне, а Будимпештом смо се частиле пошто смо дале услов за другу годину;
фотографија из личног архива
Јер сам са њом први пут летала авионом и то за Стокхолм, преко Франкфурта, и провеле 4 незаборавна дана са минималним, готово никаквим буџетом. Неки дивни, наши људи тамо, су нам помогли и то је заиста једна незаборавна прича;
Јер само њој сам могла да донесем бело маче од пар дана, које су деца развлачила испред зграде…она љута ал’ се ипак топи …било је то само на пар дана док му не нађемо удомитеља, а потрајало је 15 година. То је био један леп мачећи живот!
Јер са њом спремах испите. Једном, задовољне што смо прешле сва испитна питања, спонтано смо почеле да се веселимо уз песму са радија …”Спава маленааа слатка главицааа, мајко покрила ми је травицааа”…и некако освестимо да је то заправо једна изузетно жалосна песма Плавог оркестра, коју више нисмо никада желеле да чујемо (таленат као са поменутим гробљем);
Јер је умела у депресивном дану да се појави са генијалном идејом коју је видела у Оприној емисији. Да кројимо будућност тако што ћемо да правимо „vision board„.
Обе смо поносне што након једне деценије свака живи свој… и док она путује светом, ја у дивном амбијенту одгајам децу.
Кумо, није шала, време је за нов, чим се вратиш из Доминикане! Јер само са њом прошетам по 10 километара у дану и није досадно;
Jер само са њом одем на “double date”. Нас две и скоцкане и испаљене, јер се дилбери нису појавили. Ту нас је, тврдим, и погледала срећа! Без много премишљања продужиле смо на по пљескавицу на Славији. Прштали су и кечап и купус док смо трчале за последњом тролом те вечери;
Јер и када нисмо имале момке смо умеле на Дан заљубљених да одемо у биоскоп и погледамо романтичну комедију. Око нас парови са погледима пуним разумевања, а нас две пуне става;
Јер и уз домаћу шљиву и Лепу Брену уме да направи угођај;
И само она честита трудноћу теглом киселих краставаца, а у болничку посету долази са кесом пуном жељених гумених бомбона;
Јер само она зна која планета ми транзитира кроз коју кућу и у складу са тим испланира активности;
И само она и може да се уда и прави свадбу пар дана по мом порођају. Мој муж као резервна кума, одлично се снашао. А на свадбу сам ипак морала да банем, одиграм коло, и вратим се пре бебиног буђења.
Јер са њом је било још безброј ситуација за памћење;
Јер она је моја Милка, а ја њена Драгање!
