– Ето тако… ти учиниш нешто лепо из велике љубави, а оно те награди… То запамти и за иначе, за живот, јер то је животна чаролија. … он одушевљен. 😁
…а ја знам како. 😉
Башта која много рађа оставља семе касније само никне.
Парадајза смо имали за извоз прошлог лета, а јагодица је такође из баште.
…на исти начин имамо и младе кромпириће, а нисмоих сејали ове године.😁
Нисмо сејали, али имамо.
Немамо, ал’ нам дође.
Тако је у животу одавно…и ОК је да свом детету скренем пажњу на исто, док га други још нису искварили. 😁
Занима ме да ли моја деца имају утицај на своје вршњаке, као што вршњаци имају на њих.
Нико ми се још није похвалио да му је дете пожелело башту…
Можда и јесте, али су родителји углавном глуви да чују или не дај боже глупи да разумеју.
Они су или превише заузети или фенси…или оба.
Ништа деци не фали…
Подвуците.
…нама фали. Ми не умемо са децом…или смо саможиви…или отупели.
Потпуно искључени од живота каквог нам је природа дала.
Ми, одрасли, још не преузимамо одговорност за своје животе. Окривљујемо претке, родитеље…разне системе, колективе…индоктринаторе, првобраниоце последње моде…
…сви они су имали и имају своју шансу да се опасуље, али мало је и на нас ред.
Само нам споро то иде.
Са најмудријим људима око себе сам умела да се посвађам…
…да аргументујем са: „а где је ту профит?“
Бламирала сам се и најстрашнијекада сам постала мама…
Ваљда ће да ми опросте и ваљда ћу имати прилику да им се захвалим на сваком савету.
Сада је свако то моје запажање валидно, али од претпоставке до мог доказа, те и животне теорије, треба да прође још барем 20 година…
…баш када моја деца постану људи, а ја коначно мудра баба. 😁
Мудрост се и не стиче само знањем, много је и до пробања неких начина живота…
…за себе сам изабрала један правац, онај који мири мене са мном и мене са светом…
…ту су и та деца, моја деца, која хтела или не прате… и тако ће бити све док не стасају са самостално одлучивање.
Још ће да испадне како сам у праву 😁
…па кад као баба кренем: „Немаш појма!…Бежи тамо!…А шта сам ти рекла!“ 😁😂