27 феб Ноћне ми фрајле
Да ли сте мислили да се нећу јавити пре но што се огласи пролеће? Па да вам напишем како је дрвеће оденуло зелене мантиле, а цвеће замирило са комшијске терасе, пошто на мојој не успева јер га не залијем на време.
Машта и инспирација ме не служе најбоље преко зиме. Од празновања преко боловоња, до поновног буђења. Треба времена за све то. Два месеца минимум. Ал’ ту сам. Пратим. Читам и често не верујем куд иде свет.
Не бих се потпуно одрекла новина, телевизије и друштвених мрежа али осећам да ћу се вратити свом давнашњем обичају да на неко време деинсталирам по коју мобилну апликацију, вратим ручни сат и повремено манем телефон.
фотографија из личног архива
Заборављамо да су нам поред здраве хране и чистог ваздуха неопходне и здраве мисли. Да чујемо себе, боље видимо друге, урадимо нешто лепо а обично, као на пример да залијемо то цвеће!
Лепи Јова, петуније, ноћна фрајла… даћу све од себе да ми с’ пролећа тераса процвета и замирише. Па кад хоћу оних пет минута за себе, да се углавим међ’ сву ту дивоту и гласно посрчем врућу кафу.
Да не мислим на светску кризу и локалну парализу. Цвеће, кафа, ћућор нашег папагаја и ето мени бање за мој мозак!
Онда ће, верујем, и конструктивне мисли да груну! Онда ћу постати јача подршка својој момчадији, па ћу и њих да одшушнем из ове зиме и дунем им у леђа, да направе нешто, посаде, залију! Да им покажем како се истинска срећа налази баш ту, испред носа им. Да је лепше ако додирну праву гусеницу, бубу и цвет, а не неки мусави екран већ излизаног телефона.
