21 мај Она је стигла, обуците је за овај свет
Никада нисам знала шта је модерно, јер ме није ни занимало.
…када почну да ми описују своје животне фазе и стилове кроз које су све прошли, занемим…
…пошто ја то немам.
Моје слике, све до једне, од почетка до данас, све су сличне…
Драгана у истом издању…у јаслама, на приредби у школи, на фестивалу, факултету, свом и туђем венчању…
Иста…
Класична.
…класична до општеприхваћених мера.
Чак и када су се трудили од тога да ми направе спектакл, било бојом или материјалом…
…на мени, тако једнако одушевљеној, све је изгледало исто.
– „То си ти, твоја изворна суштина…чим се несвесно враћаш истом кроју у ком се осећаш најбоље“.
…ал шта је са лудим годинама, када се тетовирају, буше, фарбају, цепају…?
…са мном није било.
Била…остала…Иста.
У својој боји, цела…и обучена богу хвала у цело.
По принципу „она је стигла, обуците је за овај свет“.
…а то је онда и најлакше када нема посебних испада…овај жеља.
Иначе су сви који су иоле око мене били креативни добили своју шансу да ме стилизују….
Од маме, сесттре, другара, мужа…
Захвалим се, понесем пар пута и вратим се у своје звонце и балетанке најспонтаније као да се ништа није десило.
И недавно сам се баш запричала о томе, пошто сам се и сама изненадила гледајући своје старе фотографије из разних периода живота…
…девојчица која је срасла са једним моделом хаљине и ципела…
…па како је расла девојчица, тако је само расла и хаљина.
Те стварно не разумем моду, ни падање у несвест око исте…
Не смета ми шта ће ко да носи, ал ми смета то губљење себе и свега у праћењу трендова по цени да се унаказе… и још да се никада не осећају својим.
…па баш без везе.
Чему онда? Коме?
Покушајима да ме окарактеришу да сам досадна, једноставна, без идеје…
…нисам нешто придавала значај, јер заиста нисам имала осећај да нисам у праву.
Мој кавез је остајао миран и након много дрмања.
