Свако ће бити срећан на својој страни

На један другачији начин ми је драго што се локали у центру Београда празне…

Иако свесна да је такво пражњење последица кризе која се не види, а види се…

Ипак ми је драго, јер верујем да можда тако изгледа почетак краја једног већ тешко оболелог потрошачког друштва.

– „Наша улица би скоро могла да остане без бутика…што би можда и било лепо. 😬😁

– „А шта мајке ти да буде ту уместо њих?“

– „За почетак би људи овуда шетали како би видели град и све зграде које Београд иначе чине лепим…а могу да буду галерије, ресторани, барови…све је ок и боље од осветљених висећих крпа.“

Таква подела би ми баш пријала…

…ко жели да шета и зева у лепо сложено и намирисано, у суштини ђубре, да иде у заптивене тржне центре где прво закукају они што носе сочива, јер како кажу суше им се у очима од тог рециклираног ваздуха. 😁

Дакле ко воли, нек тамо изволи…

…а овде лепо, у складу са културом града која је постојала и некако опстајала и без ципела које ћемного да коштају, а мало да пређу.

Подела која је морала да се догоди.

Реновирани хотел „Балкан“ искрено ме је обрадовао…

…башта којој се нисам надала, баш ту на раскрсници Призренске улице са Теразијама, која одавно личи на вашарску надомак рингишпила, због ког се нервозно свира и чека у колони…

…ал’ ипак је ту и ја верујем баш у право време, јер „рингишпиле“ изгледа управо измештају. 🥰

Постојани звуци клавира из „Москве“ допиру и до „Балкана“…

…и чини се да би „Балкан“ ускоро могао да пружи музички одговор уз рецимо неки саксофон или било који други инструмент, који ће пролазнике да преводи преко улице истовремено им милујући душе надсвиравањем.

И неко ће то назвати кризом.

Јесте…али моја и оних попут мене траје дуже од ове потрошачке.

…ја бих то ипак назвала културолошко слегање и јасно подвајање, боље речено раслојавање…

На оне са куповним и оне са духовним моћима.

Свако ће бити срећан на својој страни…неизвесно је ко ће пре пропасти, а ко остати…

…време је оно у ком се све ломи, а мени је свакако драго да јасније видим трагове те ломљаве, како бих боље дефинисала своје тренутно место.

Кад се муж умеша у селфирање коментаром, онда иде и широк осмех…

Нормално.

Драгана Минић Стефановић
sanduce@bababloga.rs

Драгана Минић Стефановић