…јер ни њих нико неће пошто коштају као кафа прекопута у „Москви“.
Само нек је мало врљаво и мени је одлично.
То су папуче са карактером.😁
…па и близанци су досадни кад су исти.
Него, што ја поново то нешто другачије не приметим из прве, али заволим одмах?
Један италијански купаћи на почетку Кнез Михајлове улице, кошта 1.800 динара…у потпуно истом дезену, земља порекла такође иста, можда је модел малкице другачији, а бутик мојој адреси ближи – 17.000 динара. 😳😆
Сад размишљам да одем и направим један транге франге ђир…дакле купим, продам, препродам …Дабоме.😁
☝️ И то у новим папучама…
За које опуштено могу свима да причам да коштају 690е, јер су ремек-дело, непоновљиве.
Човек или машина се само једном тако за*ебе и нема два пара истих…
…ал’зато капирам да се њих више за*ебе, па купи купаћи од 17.000 динара.
Таква нам је реалност.
Заборављају трговци лица нас који ту живимо. Нормално, јер им свакодневно у радњу уђе њих безброј разних.
Онда кажу: „То је финално снижење и повлачи се колекција.“ …а знам да ћу га наћи за 700 динара у јануару, кад нико жив, сем мене купаћи не купује. 😁
Чак и кад му „прође рок“, наћи ћу га, ако ме памћење служ…
А служи ме. 😁
Сви ти „брендови“ шишају људе у пролазу, али и људе који су све више без способности да мудро расуђују и процењују ствари и ситуације.