18 мај Сви смо уметници
Незадовољан својим цртежом, а опет са великом жељом да ме развесели…
…направио је успомену, коју сам ја урамила.
– „Он је мама то цртао оног дана када су деца страдала“.
– Јеси ли сигуран?
– „Јесам мама, ти си имала марамице и плакала, а он ти је донео да видиш цртеж, па је хтео да га баци… сећаш се?“
…сећам се да је хтео да га баци, целе сценографије се не сећам.
Тај контакт са собом, са својом суштином имамо сви…
…само га нисмо сви сачували.
Напали су нас са свих страна да смо „у свом свету“, а заправо нисмо свесни колико губимо када се потпуно одвојимо од свог света…
…и центра.
Цртао је и свирао гитару.
…то ради кад год му је нешто непријатно или се са нечим у мислима обара.
*
– „Рекао сам му да вежба математику, а не гитарју јер нема кад!“
– Tи ниси приметио…он сваког јутра пре него крене у школу мало свира…и пре него што треба да се убаци у неки задатак он прво свира…то га центрира и концентрише.
– „Нисам знао“.
…људи, који се губе на тренутак или у неком послу који воле, обожавам.
То су комплетна бића, повезана са свим нивоима са собом и нечим што и не својатају као своје
…јер осећају да је део нечег заједничког, нашег, што им је дато на коришћење како би улепшали реалност.
И сви смо уметници…
…али свет би био превише диван да то сви испољимо, те се зато и такве професије деградирају одавно.
Некоме није од користи да је свет диван и то је јасно такође…
…одавно.
