Принчеви не плачу али мајке краљице још како. Само сам чекала да се вратимо кући, затворим врата и почнем. Оваквих дана је премало у животу, ако их и има....
Мирис куваног купуса, тишина наметнута дисциплином и по који очајни врисак детета који се тешко одваја од родитеља. Ни пахуље од папира, ни Деда Мразова брада од вате, мирис црвеног ОХО лепка, ружа зелена колаж папира. Метални тањир и шоља…...