09 јун Тако мали простор… био је све што замисле
Данас нам се и старији брат враћа са рекреативне наставе
– „А на ком месту га чекамо мама данас…молим те да је дугачко, да могу да му трчим у загрљај“. 😁
„Данас је петак, заборавио сам играчку“.
– Нема везе, данас ти је последњи дан.
– „Молим те мама врати се по играчку 🥺“
– Ајде…сад ћу.
…налози и банка нек чекају.
Тако смо кројили бизнис план…у складу са животом.
На крају је увек и најтужније и најлепше.
…вртић више не мирише на кувани купус, већ само на бебе.
…другари се воле највише, а жеља за који минут више заједничког играња направила је јуче ред испред собе.
Вртић без дворишта је од Београда направио двориште…
…те су чешће играли фудбал на Калемегдану, а ноге протезали поред Дунава.
Сваку фешту испратили најлепшим костимима, а предшколску годину завршили представом коју су сами осмислили…
Радња се дешава поред Победника, уз кулу Небојше…у Зоолошком врту.
Један мали државни вртић у центру града је залагањем запослених учинио да се сви они, велики и мали, ових дана поздрављају уз много загрљаја, толико чврстих да по мирису знамо тачно чији је стисак припао нашем дечаку…
– Је л’васпитачица Гоца?
– „Јесте…много ће ми недостајати.“
Тако мали вртић, који од почетка спаја узрасте, од њих је створио обзирне другаре…
…свесне потреба оних у пеленама, али и другара који захтевају пратњу и посебну негу.
Кад васпитачи засвирају инструменте настане журка за све…
…и тад смо правили редове испред собе, да док чекамо своју децу мало и ми уживамо.
Тако мали простор био је позориште, дискотека у којој смо и ми родитељи ђускали…фискултурна сала, ресторан, пијаца на којој су деца продавала своје рукотворин…учионица, играоница…ускоро и башта…
Био је све што замисле.
…и после свега њиховог доживљеног, а мог виђеног…
…знам и чврсто верујем да не зависи све „од система“…и да радост није условљена већим простором…
Много је до људи који свој позив воле и којима су та деца више од посла.
„Стварно се више не видимо? Некако имам потребу да Вас загрлим.“
…те ја кренух васпитачици у један снажан загрљај 😁
„Ја ту нешто осећам…овде ми је мало непријатно…“
– Што љубави?
– „Зато што нећу више да одлазим у вртић…тако ме ту у стомаку мало боли…
…зато ћу заувек да останем са својим плишком 🐕🦺“
Очекујем сузе и код старијег…
…јер недостајали смо једни другима, а било је лепо и са другарима.
