13 јун То је она редовна инстаграмска…
То је она редовна инстаграмска…
Где смо, шта једемо… је л’читамо? 😁
Онда иду оне редовне дупе/глава…
☝️ ноге…нове ципеле, морска пучина, песак…блато…
…пијемо кратко, пушимо дугачко…па у ком смо друштву…онда повод, позивница, резервација, захвалница…
Што би моја баба рекла све мој(е) до мојега…а души како је, немамо појма…
…није на цени.
Јуче су деца имала задатак да усисају, па како год им је успело…
…усисаваће и данас и сутра…прекосутра, сваког дана…
…навежбаће 😁
Шпорет синоћ…неорибљив, чинило се…
…ал смо из кујн избацили два кувана јела, плус прженице…6 тура кафа/чај…
Је л’ ври…кипи?
Јбг….саћу.
„Драгана, како бре где год се сликају у кући, а оно бело, угланцано…а деце колко оћеш, пас, мачка…?“
– Мислиш да рибају нон стоп… фотошопирају…можда се сликају у салону намештаја, а можда не дишу…? Да немају помоћнице?…што се онда брукају занимањем…?
…па ја двоје деце и један пас (у викендици два пса)….и киша, блато, ‘гладни смо’…и само то да радим и опет нисмо чисти ко нечије слике 😁
Ми смо породица која је углавном код куће и на окупу…
…код нас се нон стоп нешто мљацка, такви смо 😁…и госте дочекујемо спремљеном храном, кад немамо кад или смо уморни, водимо их у кафић на кафу…
…такође смо много активни…те блато и прашину разносимо све време и паучина ме искрено изненади
…једино ако је високо, јер се још на лустер не пењемо 😁
Стандарди чистоће су нам опали са децом…
…са псом су се начисто зарозали.
А кад се сетим какви смо били као пар без деце…па се најаве гости, а ми чачкалицом чистимо око дугмића на кућним апаратима 😁
Сад не видимо апарате, а чачкалице и не знамо где су 😁
Не би ја све ово ни помињала да ми не смета…Смета ми, наравно да ми смета 😁
…баш гледамо недавно слике наше деце кад су били бебе и ја, баба…шта ћу прво да приметим и да кажем…
– Божеееее, што смо били чисти…а ја баш тад мислила да смо били много прљави…😁
– Јууу боже, па види што су нам деца била чиста…па шта им се десило…?
*
…Сад како падне мрак и њих човек не може да изриба, не по стандарду…
-„Аааа мама боли ме…!“
– Ћути и трљај!
Налете свекрва на мене једном док сам сама за себе превртала очима и уфтала…
Смеје се:
– „Па шта је било?“
– Како шта је било…Ви не видите ова врата колико су штрокава?
– „Ја баш н видим“.
– Јооој…срећа Ваша.
…ваљда ће и мени вид с годинама да слаби, па ће све мање да ми смета 😁
Каква бре инфрацрвена спектроскопија…
…форензичари би код нас видели на метар шта се јело и радило…пре кол’ко дана и којим тачно прстима…
…посебно шта се крало па се бежало у купатило, док се успут жвакало и затварала се врата 
Пет дана сам ишла и понављала
– Аааа?… Види што су чиста врата сад…а? Шта кажеш? Како су чиста, а?
А онда петнаест дана касније…
– Јој, треба да орибам она врата…сад ћу…јао види врата 🤦…ваљда ћу данас…ено прљава врата…децооооо!!!
Пала бомба у кући…стање 🤷♀️
…ал ја терам своје, па отворим фрижидер…
-А? Јесам ли га лепо средила… је л’да? …а види шпорет а?…
*
-„Еј кипи ти нешто!“
– Јао шпорет 🤦♀️😌
Мој живот 🤷♀️😁
Зато ће да усисавају од сад сваког дана…и да бришу стакло на вратима 😁
…све смо се договорили 🤷♀️
Коначно и ми да се посложимо по некој јапанској филозофији 😁
…која између осталог каже да кад породица добије потомство треба сама, без туђе помоћи, да брине о кући и домаћинству, како би деца научила одговорно да живе своје животе…
Почињемо да се уклапамо 🤷♀️
