19 мај У сумрак зарад свитања
У 18.30ч се кренуло пут Газеле…Крај колоне се тек сада губи из вида…
…почетак је…негде на Новом Београду…
Пишете Арена
Љубав је толико банализована да је готово и нема.
Зато је реалност каква јесте.
…дозволили смо да нам деца о њој уче иако се са истом рађају.
…јер „мама преволим те“ није израз из књига, тек никако са телевизије.
…не оживљава се љутњом, не задржава силом и не хвата новцем.
А сви медији…па и многе књиге (јер су медији исто)…баш тако описују њен опстанак, дају упутство за нешто са чим се не рукује…
Најјачи су покрети љубаљу вођени.
…ал ни то вам нико, нигде и никада неће рећи јер је свету неопходан хаос да би се њиме управљало.
Мени је јако жао што се мој комшилук мршто и уздише на овакве скупове…
Док бих ја махала све време, они ћуте
…стрепе.
Кажу „болница лаких рањеника смо вазда били“
…онда почнем да разумем расположење и спремност да отворе капије ако затреба.
Ипак је био романтичан скуп…иако су се чуле пиштаљке овог пута, али врло локализовано…
Могла сам тачно да погодим из ког ћошка су…
Гужву су искористили и они што воле гужву, па док је колона већ одмицала и прешла реку, „посетиоци“ су узели микрофон.
Али кад живиш овде онда гласове и препознајеш…
…одавно нису „посетиоци“ јер су камповали испред Скупштине годину дана након референдума, са темом ал без теме…
Увек са неком причом о теорији завере.
– „Јаооо ево га опет овај!…Ваљда неће“.
…док он хвата уши и пажњу свих који од платоа још нису одмакли.
Видети се није могло голим оком из моје даљине, али јавили су ми да је баш ту избило неко комешање…
Неко је ипак желео да наруши мир, али канда није успело.
Град је и ноћас и рано јутрос био пун младих шетача, који су, сигурна сам, обрнули круг преко реке и назад…
…неке су клупице и даље заузете.
Старији су заузимали места у парку јуче бар 3 сата пре окупљања, јутрос су та иста места заузели млади, али након…
Лепо.
Да вам захвалим на овим лепим призорима опет…
…чешће сам била окренута излазећем сунцу, заласци су ми били ретки и далеки…
Сада сам била заласку ближа него икад, ал без страха
…осећај да нисам сама у сутону буди посебну радост због које се спонтано јављала жеља да машем…
…као деца.
Хвала.
У сумрак зарад свитања
или
Изласци зарад заласка…
…тако би гласио мој наслов о дешавањима у Београду, да сам онај новинар ко што нисам.
