Isečak iz kolumne Mamacom.ba
I sad, a posle jedne decenije, razmišljam šta je zaista tu bilo najteže kad se istresu sve minule roditeljske aktivnosti i emocije kao prašina iz ćilima.
Na svetlu svetluca i pleše, stvara lep prizor, ali ako joj se približiš počne da guši. Da je ostavim radije da tako lebdi, pa kad slegne prstom da napišem “pronađi se” i potpišem inicijalima…ili da se pravim da se ništa nije neobično dogodilo i obrišem je jednim potezom ruke, tojest rečenicom “Svi smo mi kroz to prošli”.
Prošli smo, a kakvi smo, još bolje kako smo nakon što smo raskrčili početak roditeljske staze kojom ćemo doživotno da se krećemo? Oživljavam sećanja, verujem nekom ću pomoći ako kažem – Promeniće te, ali budi mudrija pa se uključi i preuzmi upravljanje procesom, pa menjaj samu sebe, kad su već životne okolnosti otvorile put promenama.
Na ovom portalu delim svoja mišljenja i iskustva u ulozi majke, a moju kolumnu možete pročitati na linku ispod.
