Исечак из колумне Mamacom.ba
Крај школске године и време када бивам више мама, а мање писац.
Иако су у непрекидном натезању, преко лета знам која је ЈА доминантнија. Мама сигурно, мама у сваком тренутку. Истовремено се спонтано наметало, али сам и сама нагињала ка томе, те свако моје кукање на тему несташне и вазда пажње жељне деце преко распуста, прође као кошава у Београду, након непарног броја дана. Дакле седам је довољно да установимо нову дневну рутину, посложимо планове и шватимо коме требају папуче, а коме купаће гаће за број веће.
То су тек уобичајени тескобни моменти као и са првом недељом нове школске године. Пресек животних навика и смена оних сезонских, кад улоге излазе и своје хомеостазе, па ова родитељска превагне на једну, а она друга професионална остане да лебди и да моли за мало пажње, баш као и запостављено дете.
На овом порталу делим своја мишљења и искуства у улози мајке, а моју колумну можете прочитати на линку испод.
