Isečak iz kolumne Mamacom.ba
Kroz razne su faze prošle moje misli od kada sam mama i nisu pratile one razvojne kroz koje su prolazila moja deca.
Da je ko mogao da me snimi dok uz vreli srk kafe objašnjavam kako sam i o čemu razmišljam, pa tako nekoliko puta dok se periodično sastajemo da o(t)puštamo misli i pućkamo ideje kao paru po zimi, primetio bi da se isto tako gube i nestaju čim se ugrejemo.
Jedino bi taj pozadinski ton ostajao isti. Poput konstantne buke beogradskog centra, zviždala bi bez prestanka ljubav. To bi se pri svakom takvom snimanju onog što govorim, verujem izvesno čulo. Sve preko toga bilo bi umršeno i nejasno šta tačno mislim, a šta sve osećam. Švatih da me roditeljstvovanje provocira sve vreme, na razne načine, nekad i kad nisam svesna, možda i dok spavam, te sve što sam ikada izgovorila behu samo iščačkane klice bez nade da će baš svaka porasti.
Na ovom portalu delim svoja mišljenja i iskustva u ulozi majke, a moju kolumnu možete pročitati na linku ispod.
