Исечак из колумне Mamacom.ba
Кроз разне су фазе прошле моје мисли од када сам мама и нису пратиле оне развојне кроз које су пролазила моја деца.
Да је ко могао да ме сними док уз врели срк кафе објашњавам како сам и о чему размишљам, па тако неколико пута док се периодично састајемо да о(т)пуштамо мисли и пућкамо идеје као пару по зими, приметио би да се исто тако губе и нестају чим се угрејемо.
Једино би тај позадински тон остајао исти. Попут константне буке београдског центра, звиждала би без престанка љубав. То би се при сваком таквом снимању оног што говорим, верујем извесно чуло. Све преко тога било би умршено и нејасно шта тачно мислим, а шта све осећам. Шватих да ме родитељствовање провоцира све време, на разне начине, некад и кад нисам свесна, можда и док спавам, те све што сам икада изговорила беху само ишчачкане клице без наде да ће баш свака порасти.
На овом порталу делим своја мишљења и искуства у улози мајке, а моју колумну можете прочитати на линку испод.
