Исечак из колумне Mamacom.ba
Нема те буке која може више да пробуди од тишине која се спонтано јави у дечјој игри. Тренуци су за скакање из места и за хитно тражење њеног извора.
У глави безброј могућих сценариа – да ли је прогутало нешто, можда је узело оно занимљиво, а игри непримерено, да не позива са нечијег телефона, шта ако је пригушило свој тон неком крпом, кесом, играчком…? Секунде због којих родитељи мале деце изјављују: “скратио ми је живот за десет година!” … И тако бар неколико пута.
Онда мало порасту, почну да се (ко)мешају са другом децом. Раскрвављена усна, мала модрица, посекотина, плач који разбија тишину, али позива на брзо реаговање. Марамице, вода, фластер… опомена, придика, савет и …нових десет година живота мање.
На овом порталу делим своја мишљења и искуства у улози мајке, а моју колумну можете прочитати на линку испод.
